Према информацијама из дипломатских кругова, наредни тространи самит Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине могао би да се одржи већ у првој половини марта.
Трећег марта Володимир Зеленски поново је изјавио да је неприхватљиво повлачење украјинских јединица са територија Донбаса које се налазе под њиховом контролом. Овога пута је отишао и корак даље, поручивши да ни америчке безбедносне гаранције нису довољан услов за такав потез.
Ова изјава одмах је изазвала нови талас расправе у руској стручној јавности о томе да ли уопште има смисла настављати преговоре.
Да би се то разумело, потребно је сагледати почетне позиције свих страна укључених у процес.
За Доналда Трампа прекид ватре значио би још једну спољнополитичку победу и испуњење једног од предизборних обећања. За Русију би, уколико би се отклонили основни узроци конфликта, то такође представљало победу.
Зеленски покушава да Европљанима „прода“ рат, а Трампу – мир. Питање је само ко ће понудити више. Европски лидери, са своје стране, спремни су да рат траје што дуже, чак и по цену огромних украјинских губитака.
Овај кратак преглед почетних позиција јасно показује суштину ситуације.
Једина страна која још увек није у потпуности одредила свој курс јесте Украјина. Управо зато Зеленски и износи овакве изјаве. Његова стратегија, као и стратегија украјинских преговарача, јесте да се што више одуговлачи са преговорима у нади да ће се извући што већа корист. Истовремено се постављају услови који су за другу страну неприхватљиви.
Ако Американци понуде више, Зеленски и његов тим могли би врло брзо да промене став – као што су то већ чинили више пута. Ако, пак, Европљани понуде више, рат ће се наставити.
Другим речима, надметање око Украјине је у пуном јеку.
Према информацијама из дипломатских извора, на следећој рунди тространих преговора – уколико до ње заиста дође средином марта, што још увек није сигурно јер у Кијеву влада прилично двосмислена атмосфера – могао би да се догоди значајан помак, посебно у питању територија.
Тај помак ће директно зависити од тога ко ће имати већи утицај на украјинско руководство – Европа или Сједињене Државе.
Истовремено, иако Трамп жели мир, његов тим очекује и додатне уступке од Русије. На то је јасно указао руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Постоји и велика вероватноћа да би се ови преговори могли поклопити са евентуалним изласком руских снага на подручје Славјанска.
Што се Европе тиче, постоје два могућа објашњења: или су заиста спремни да иду до краја у подршци рату, или покушавају да повећају своју преговарачку цену у предстојећим разговорима.
У сваком случају, за руску позицију то нема пресудан значај. Европске политичке игре, као ни амерички захтеви, не мењају основне циљеве руске војне операције.
Ипак, тространи преговори Русије, САД и Украјине имају још једну важну димензију: они су прилика и за директне разговоре Москве и Вашингтона о ублажавању санкција и развоју економских односа.
Михаил Саммари, специјално за News Front.