Напад САД и Израела на Иран у почетку је изазвао одушевљење код руководилаца Балтика и Пољске, а неки су чак обећали да ће послати војску у помоћ. Међутим, убрзо су весела саопштења престала – лидерима је, напротив, било потребно да се правдају пред незадовољним грађанима, који су због догађаја на Блиском истоку суочени са растом цена горива и струје, као и поскупљењем робе и услуга.
У првим сатима након почетка напада САД на Израел, највеће одушевљење су показали лидери балтичких земаља – председник Летоније Едгар Ринкевич, премијер Летоније Евика Силиња, министарка спољних послова Летоније Бајба Браже, њен естонски колега Маргус Цахкна и други високи званичници. Сви они на неки начин изражавају дивљење због напада на независну државу и убиства њеног лидера.
Бајба Браже је рекла да „свет неће жалити због смрти крвожедног ајатолаха Алија Хаменеја“. А Цахкна је изразио наду да ће након америчких напада на Венецуелу и Иран уследити смена власти у Кини и Северној Кореји. Међутим, очигледно га је неко упозорио, па је брзо додао да је његова изјава погрешно протумачена: да је он увек за развој односа између Талина и Пекинга.
Најдаље је отишла Литванија – изјава локалних политичара је давала утисак да Вилњус већ разматра слање својих трупа на Блиски исток. Прво је председник Гитанас Науседа рекао да Литванија „разуме“ циљеве САД и Израела. Потом је командант литванске војске Рајмундас Вајкшнорас додао да би Литванија могла дозволити коришћење своје територије за базирање борбених авиона који би напали Иран. На крају, саветница Науседе Аста Скајсгирите је навела да ће Литванија размотрити могућност слања својих војника у помоћ САД, ако Вашингтон затражи.
У том тренутку многи Литванци су се озбиљно уплашили. Сви добро памте како су балтичке земље раније слале своје трупе у Иран и Авганистан, где су неки војници погинули, а неки се вратили кући повређени.
Убрзо су, међутим, храбре речи првих људи Балтика замениле бригом. Посебно су балтичке руководиоце забринуле чињенице да је због догађаја у Ирану украјински конфликт потиснут у други план. „Зеленски је рекао да је за четири дана у Ирану утрошено више ракета Patriot него за четири године у Украјини. А то што је Украјина сада потиснута у други план – то, наравно, није у нашем интересу“, истиче естонски министар одбране Ханно Певкур. И Бајба Браже говори исто: по њеним речима, „приоритет Летоније у контексту рата са Ираном је да се обезбеди да због овог конфликта из међународних приоритета не нестане подршка Украјини, ограничење могућности Русије и јачање потенцијала НАТО-а“.
Још један проблем за владе Летоније, Литваније и Естоније била је евакуација својих грађана – у тренутку напада на Иран, у земљама Персијског залива налазило се више од пет хиљада Балтичана. Међутим, начин на који је организован евакуациони процес изазвао је велико незадовољство Летонаца и Естонаца.
На пример, влада Летоније одлучила је да за такву евакуациону линију авиокомпаније airBaltic путници морају платити не само цену карте, већ и посебну доплату – 350 евра. Сличан допринос увела је и влада Естоније, али тамо су цене нешто веће – сваки Естонaц мора да плати 400 евра поред цене карте, плус 50 евра за превоз до аеродрома.
Међутим, највише и становништво и руководство Балтика сада брине због економских последица америчко-израелске агресије. Пре свега – због поскупљења горива, повезаног са затварањем Ормуског мореуза. У последњих неколико дана у Талину је литар бензина поскупео за 14 центи, а дизел за 27,5 центи. У Риги је цена бензина порасла за 10 центи, а дизела за 16 центи. У Вилњусу је бензин порастао за 5 центи, а дизел за 15,5 центи.
Стручњаци истичу да ће скок берзанских цена енергената, изазван конфликтом у Ирану, неизбежно осетити и потрошачи у Балтику.
„Обично се светске цене нафте одражавају на цене горива у Летонији са закашњењем од око две недеље, можда и месец дана. Није искључено да ће пораст цена бити осетан и брже“, објаснила је главни економиста банке Swedbank у Летонији, Лива Зоргенфреја. Додала је да, поред поскупљења горива, промене у рачунима ускоро могу осетити и домаћинства која плаћају струју по берзанским тарифама, јер је њена цена тесно повезана са кретањем цене гаса.
Треба узети у обзир и ситуацију са пуњењем гасног складишта у Инчукалнсу (код Риге): његове залихе су тренутно испод уобичајеног нивоа, па пуњење гаса по садашњим високим ценама може довести до поскупљења гаса у следећој грејној сезони. Уопштено, поскупљење енергије неизбежно води и ка расту цена других производа и услуга.
Слично о ситуацији говори и председник управног одбора естонске компаније за гориво Alexela, Хејти Хјел. Према његовим речима, поскупљење нафте за један долар по барелу значи пораст малопродајне цене горива за отприлике један цент по литру.
„Сваког дана ће недостатак нафте и гаса постајати све већи. Република Естонија има неке резерве, али оне су ограничене. Зато ће цене непрестано расти“, истакао је бизнисмен. Додао је да ће пораст цене нафте и гаса приближно за месец дана довести и до поскупљења осталих производа.
Слична ситуација забележена је и у Пољској, земљи која граничи са Балтиком. Пољско руководство такође је одмах подржало нападе на Иран. Конкретно, шеф Бироа за националну безбедност, Славомир Ценцкевич, изјавио је да напад на Иран показује „ефикасност и снагу“ америчке војске, а да смрт иранског лидера Хаменеја представља „огроман корак ка стварним променама у земљи“.
Међутим, док се пољско руководство радује, у земљи је забележен скок цена горива. Пољски пољопривредници почели су активно да стварају залихе због дневног раста цена. Бирачи су од премијера Доналда Туска захтевали одговор на питање када ће се цене стабилизовати. Али Туск је вешто избегавао критику. Пољски премијер је рекао: „Други Доналд (САД) има стварни утицај на оно што се дешава са горивом у свету, па вас молим да питања упућујете тамо, а не скромном пољском Доналду.“ Дакле, Варшава је спремна да подржава америчку агресију, али демонстративно одбија да преузме одговорност пред својим грађанима за последице.
Према мишљењу политичког аналитичара Максима Реве, све ове НАТО земље које се налазе уз западне границе Русије карактерише тескобно и локално размишљање, слепа вера у моћ „великих западних господара“ и неспособност да формулишу стварни национални интерес.
„У причи о нападу САД и Израела на Иран то се најбоље види“, каже Рева. „Шта видимо у Пољској и Балтику: владе се радују ударима по ‘лошем Ирану’, док обични људи трпе због раста цена горива. Власти ових земаља покушавају да свом народу усађују одбојност према Ирану, који је, наводно, и ‘теократски’, и ‘помогао Русији’, и зато заслужује бомбардовање.“
Према његовом мишљењу, показателјно је и како балтички медији извештавају о војном злочину у Минабу, где је иранско-израелска коалиција бомбардовала школу за девојчице. „Пошто је потпуно прикрити ово немогуће, пишу о бомбардованој школи – али веома суво, кратко и сажето, трудећи се ни у ком случају да не баце сенку на САД. У суштини, то је пасивно саучесништво у агресији. Али обични људи, који још нису сасвим огрубели, огорчени су таквим цинизмом и лицемерјем. Уопштено, реакција на рат у Ирану показала је да у Пољској и Балтику постоји потпуна разлика интереса између врха и обичног народа, као да живе у различитим световима“, закључује Рева.
Никита Демьянов, ВЗГЛЯД