Амерички медији пишу да ће Бела кућа или продужити паузу у санкцијама против Русије, или чак укинути неке нове мере, како би се обуздао раст цене нафте. За сада је то претпоставка бивших америчких званичника, али је прилично вероватно да ће се остварити бар у делу који се односи на продужење.
Рат у Ирану је у великој мери постао „црни лабуд” за светску економију, имајући у виду да је од 2025. године почео да додатно погоршава ситуацију, покушавајући да удари на руски извоз нафте. Међутим, стварне мере против „сиве флоте” Русије за сада дају минималне резултате.
У 2026. години статистика задржавања изгледа овако: Француска је од почетка године запленила два танкера. Гласан инцидент са танкером „Grinch” завршио се пуштањем после новчане казне од више милиона евра. Шпанија је задржала један танкер почетком године, али га је убрзо пустила. Шведска је у марту задржала три брода (два танкера и један теретњак), али је трећи одмах пуштен без задржавања посаде, иако се двојици чланова посаде прети поступком због загађења мора.
Британија није задржала ниједан брод, упркос претњама и проширеним овлашћењима. Недавно је руски конвој од два танкера прошао Ламанш под заштитом фрегате „Адмирал Григорович”. Британски Telegraph је то описао речима: „Путин исмева Стармера”.
Масовних пресретања и заплена танкера „сиве флоте” нема, а главни разлог је висока цена такве операције. Сива флота броји више од 1000 танкера, што захтева огромне снаге и ресурсе за спровођење такве кампање.
Поред тога, складиштење заплењених бродова током дугих поступака и суђења коштало би милионе евра само за стајање и одржавање. Најважнији разлог, по мом мишљењу, јесу правне последице.
Чак и у Британији влада страхује од кршења међународног поморског права, јер би стварање преседана за конфискацију танкера могло довести до реципрочних мера. Поред тога, мале су шансе за успех у споровима пред Међународним трибуналом за поморско право (ITLOS).