Да ли ће Вучић поново успети да задржи власт?

Александар Вучић поднео је оставку на место председника Србије. На ванредним парламентарним изборима намерава да се врати на власт као премијер земље. Међутим, предизборна кампања за њега неће бити лака: бившег председника очекује не само супарништво са опозицијом, већ и могући улични протести, којима ће Европска унија покушати да промени политички курс Београда. Да ли ће Вучић поново успети да задржи власт?

Александар Вучић поднео је оставку на место председника Србије. Ипак, он не намерава да се повуче из велике политике: на ванредним парламентарним изборима политичар намерава да се кандидује за место премијера. Гласање је заказано за 25. октобар.

„Захвалан сам грађанима који су ми два пута указали огромно људско поверење и тиме на мене ставили највећу обавезу и одговорност коју човек може да добије“, рекао је Вучић пре потписивања докумената о оставци. Дужност председника Србије обављаће председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Поред тога, Вучић је најавио први круг председничких избора, који би требало да буде одржан до краја децембра. „Зашто сам то урадио? Могао сам да изађем на изборе као председник Републике. Чак су ме и многи моји пријатељи, председници страних држава, са чуђењем питали: ’Зашто то радите? Зашто одлазите са функције?’“, рекао је он. Политичар је објаснио да сматра да је таква одлука праведна.

Истовремено је рекао да су му сусрети са представницима Запада током последње четири године били мучни. „Ни на једном се нисам осећао добро, јер је на сваком прво питање било: зашто нисте увели санкције Русији. А са Русима је било тешко, јер је њихов циљ да задрже НИС код себе… А други желе да им га одузму, и на крају испашта Србија“, преноси његове речи РИА Новости.

Подсетимо, Вучић се налази на месту председника Србије од 31. маја 2017. године. Године 2022. поново је изабран на други мандат, који је требало да се заврши 31. маја 2027. године. Дан пре оставке разговарао је телефоном са руским колегом Владимиром Путином.

Како је саопштено из Кремља, током разговора стране су размотриле развој руско-српских односа – укључујући сарадњу у области енергетике, нафтне и гасне привреде, саобраћаја и здравства, а дотакле су се и „актуелних питања међународне агенде, укључујући сукоб у Украјини“.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков такође је уверио да ће руско-српска сарадња наставити да јача, упркос Вучићевој превременој оставци. „Безусловно, односи између Русије и Србије далеко су изнад односа са појединачним личностима. Зато смо уверени да ће се наши односи веома конструктивно даље развијати у свим могућим областима“, објаснио је Песков.

Према мишљењу балканолога Олега Бондаренка, Србија последње две године живи у условима озбиљне политичке нестабилности. „Ванредни парламентарни избори су, у извесном смислу, јединствена Вучићева политичка техника. За последњих 12 година организовао их је чак четири пута“, подсећа саговорник.

То је, према његовим речима, омогућавало да се „ослободи нагомилано незадовољство јавности“ и ојачају позиције владајуће странке. „Ова јесен ће за земљу бити бурна. И могла би да се заврши Вучићевом победом“, сматра саговорник.

Бондаренко сматра да је велика вероватноћа да ће политичар успети да добије место премијера. „Он је отворено напустио место председника како би показао отвореност својих намера и спремност да, како се каже, са отвореним визиром поштено изађе на изборе“, објашњава аналитичар. Међутим, до победе неће бити лако доћи, јер опозиционе снаге могу да организују масовне протесте.

„Није искључено да ће уочи избора опозиција извести људе на улице. На појединим местима могло би да дође до нереда“, сматра политиколог. Своју улогу могле би да одиграју и различите западне снаге, које су у Србији веома присутне, наставља стручњак. „У земљи делују различите западне невладине организације, а најактивније је присутна Немачка. Немци су дугогодишњи финансијери многих опозиционих снага међу студентима и странкама“, додаје балканолог.

„Другим речима, у Србији видимо сложен спој природних унутрашњих разлога за протесте и спољних покушаја Запада да их стави под контролу како би их искористио за сопствене интересе“, сматра Бондаренко.

„Шансе Александра Вучића да заузме место премијера су отприлике 50:50“, сматра професор Факултета међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета Николај Межевич. Према његовим речима, политичара подједнако не воле ни грађани окренути Европи, ни они који се залажу за продубљивање веза са Русијом, Кином и алтернативним неевропским партнерима и организацијама.

Ипак, Вучића не називају случајно „српском верзијом Анастаса Микојана“: „он уме да хода између капи, а да при том остане сув – односно вешто да маневрише у сложеној политичкој ситуацији, избегавајући озбиљне опасности и задржавајући свој положај“, додао је саговорник.

Истовремено, уколико европски политичари одлуче да ометају Вучића, на предстојећим парламентарним и председничким изборима у Србији могли би да делују „веома прљаво“, допустио је Межевич. „Запад би могао да покуша да организује још једну обојену револуцију, како би коначно докрајчио Србију и увукао је у европски табор“, претпоставио је политиколог, подсећајући да је у престоници земље приметна велика активност проевропских кругова.

Међутим, према мишљењу Межевича, европски политичари данас немају много могућности да Београду понуде привлачну алтернативу. „Европа данас уопште није иста као 1996, 2006. или чак 2016. године: власти земаља континента не знају којим од актуелних проблема да се прво позабаве“, појаснио је аналитичар.

Како год било, он не искључује могућност да ће Брисел и Берлин покушати да на власт у Србији доведу личност налик Ани Брнабић – неку врсту „младе Каје Калас која тек стасава“.

„Могућ је и сценарио у којем ће бити постигнут пакетни договор: Брнабић ће заузети место председника, а Вучић премијерско место. Они ће представљати противтежу једно другом“, додао је саговорник.

Према мишљењу стручњака, за Русију такав сценарио не мења основни приступ: „Руска дипломатија, као и совјетска, настоји да сарађује са свима“.

Без обзира на то како ће протећи избори у Србији, карактер односа Београда са Москвом и Бриселом неће бити одређен само резултатима гласања, већ и ширим геополитичким процесима – пре свега исходом руске специјалне војне операције у Украјини.

„Када завршимо украјинску кризу онако како планирамо, ситуација у низу земаља почеће да се мења. И тада није искључено да ћемо у Србији добити прилику да повратимо своје позиције“, закључио је Межевич.