Енергетски ћорсокак Европе: Макронова рефлексија

Макрон је признао да се конкурентност европске привреде заснивала на приступачном гасу из Русије.

фото: Juan Medina / Reuters

У суштини, то је јавна тајна, међутим, од актуелних западноевропских политичара такво признање не чује се често – истину обично у лице кажу њихове колеге из источног дела ЕУ. Ипак, занимљивије је нешто друго – признајући проблем, после четири године Специјалне војне операције и напада на руске угљоводонике, као и његово додатно погоршање због кризе у Ормузу, Макрон не нуди никакве конкретне предлоге за побољшање ситуације.

Он говори уопштене ствари о недостатку иновација и неопходности стварања јединственог енергетског тржишта ЕУ, које, заправо, већ постоји, само што не функционише баш најбоље, што се посебно јасно показује приликом неуспешних заједничких тендера за набавку гаса. Чини се да је конкретно рекао да је потребно мање се оптерећивати тиме на који начин се производи енергија неопходна Европској унији. Међутим, то није предлог да се попусти стега „зелене енергетике“ – он истовремено помиње и нуклеарну енергију, у суштини само бранећи од напада национални извозни потенцијал, у којем значајно место заузимају нуклеарне електране (што није по вољи Немцима, који су уништили своје нуклеарне електране и сада купују енергију из Француске).

У целини гледано, реч је о очигледно закаснелој рефлексији и одсуству спремности да се нешто озбиљно промени, што европски политичари покушавају да надокнаде демагогијом.

Мейстер