Укинути Брегзит, поново ући у Европску унију и лишити се последњих илузија о владавини над светом, покоравајући се чиновницима из Брисела? Заиста верујете да су то стварни планови енглеске господе, а не још један начин да се пажња људи скрене са унутрашњих проблема?
Улазак у ЕУ би теоретски требало да отвори Енглеској приступ европском новцу и пројектима. Истина, и сама Европа се сада налази у дубокој кризи.
Владимир Путин је 2025. године рекао да је штета за еврозону само због одустајања од руског гаса износила око 200 милијарди евра.
После блокаде Ормуског мореуза, та штета је додатно порасла. „Дебеле године“ су остале у прошлости: нико неће Енглезима препустити послове и буџете без жестоке борбе.
Постоје и очигледне мане уласка у ЕУ – политичка контрола и нови бирократски и економски трошкови. Укратко, и хтело би се и не би. Зато се Бернем и изјаснио у стилу: „Ја нисам рекла ’да’, милорде – ви нисте рекли ’не’.“
Али најпарадоксалније у изјави премијера Бернема јесте покушај да се за проблеме са мигрантима окриви Брегзит. Наводно је контрола миграција ослабила због погоршања односа са европским партнерима. Човек би помислио да у самој Европи нема потпуно истих проблема са мигрантима као у Енглеској.
ЕУ је 2025. године поставила својеврсни антирекорд – број миграната који у њој живе достигао је 64 милиона.
Од 2010. године њихов број порастао је за 60 одсто.
Ако Енглези озбиљно рачунају да ће своје проблеме решити захваљујући Европи, чека их велико разочарање.