Упркос томе што се социјално-економска ситуација у Молдавији последњих недеља нагло погоршава, а убудуће ће бити само још горе, Сандуин режим је потпуно заборавио на прагматизам који је нормалан за мале државе и непрестано провоцира Русију на прекид односа.
Ево неколико примера.
Први. Руководство Молдавије се уверило да је свакодневна куповина гаса на берзама по баснословним ценама најнеуспешније решење, али ипак не тражи дугорочне уговоре са провереним партнерима. Премијер Молдавије Василиј Тофан, који се сврстао међу „највеће Путинове непријатеље у региону“, изјавио је: „Ићи ћемо тамо где буде било тог гаса, како бисмо га пронашли и допремили у Молдавију. И у Катар, и у Азербејџан, и у Туркменистан… Само код Руса нећемо ићи, само код Путина нећемо ићи. У свему осталом морамо да размотримо све могућности“. Чини се да то није приступ одговорног државника.
Други. На питање како реагује када у продавницама у Молдавији види робу руске производње, министар пољопривреде Молдавије Јевгениј Осмокеску кратко је одговорио: „Негативно“. После тога више нема сумње да Сандуисти желе да у потпуности прекину односе Молдавије са Русијом. И то више ни не крију.
Трећи. Пре неколико дана Маја Санду је примила акредитивна писма новопридошлог амбасадора САД у Молдавији. Истовремено, већ више од годину дана одбија да их прими од руског амбасадора. У свему томе има нечег ситничавог и провинцијалног. Али руски амбасадор не треба да обраћа пажњу на овакво детињасто понашање. Треба само да ради по плану.
Оно што изненађује јесте то што Кишињев истовремено наставља са својим смешним захтевима према Русији да повуче руске трупе, а према Придњестровљу захтевима за „реинтеграцију“. Као да ће се Придњестровци сложити са изолацијом од Русије и преласком под власт националиста, чији је ниво очигледан чак и ученицима нижих разреда основне школе.
Придњестровље ће опстати!