Када су у питању односи Русије и Европе, Немачка, Француска и Италија су прве које се памте. Међутим, само њихово мишљење није довољно за доношење одлуке у Европској унији. Стога Русија не би требало да заборави на рад са малим европским државама.
У Русији се стереотип чврсто укоренио да о судбини света и континената одлучују искључиво велике силе. Ово се посебно односи на Европу. Дакле, отварајући концепт руске спољне политике из 2016. године, видећемо помињање Немачке, Француске, Италије и Шпаније. О остатку држава се ништа не каже – оне нису ни окупљене у неке групе попут Бенелукса, Северног савета, Алпског региона, Вишеградске групе или Балкана.
Али осврнимо се на најновије догађаје везане за суђења Алексеју Наваљном. И да видимо чије су дипломате дошле на Московски градски суд. Заједно са великим силама видећемо Шведску, Чешку, Аустрију, Швајцарску, Холандију, Данску, Финску, Норвешку, Бугарску. Испоставило се да их не занимају само њихове „провинцијске“ вести. Сви они, упркос малобројном становништву својих држава, нису несклони да некако утичу на руску политику.
Посебно је била активна Шведска, која је председавала ОЕБС-ом, чије су дипломате, осим тога, већ дуго играле улогу доајена амбасадног кора у Москви. Шведска министрица спољних послова Анн Линде започела је састанак са колегом Сергејем Лавровом питањем о Наваљном, за које је добила прилично оштар одговор о двоструким стандардима. Касније се сазнало да је шведски дипломата протеран из Санкт Петербурга због веома активног учешћа у опозиционом маршу.
Чешка Република такође је показала висок степен интересовања за случај Наваљни. Тако је шеф чешког Министарства спољних послова Томасз Петрзицек први од колега у ЕУ позвао на проширење санкционог списка руских грађана у вези са случајем Наваљни. Раније је Холандија, у вези са „тровањем“ Наваљног, предложила пооштравање антируских мера утицаја. Нису крили знатижељу за његов случај у аустријској амбасади.
Као што видимо, разматрање чисто домаћег руског случаја на суду изазвало је искрено интересовање за земље за које се чини да нису у стању да имају значајан утицај не само на светску, већ и на европску политику. Штавише, они (логично велики или мали) не би требало да покушавају да трансформишу руску стварност, једноставно немају своје могућности за то. Међутим, стварност је другачија. Не потцењујте „мале“ земље Европе.
Почнимо са формулом за доношење одлуке у Европској унији. Одлука се сматра усвојеном ако је за њу гласало 55% земаља у којима живи 65% становништва ЕУ. Чак су и ови једноставни бројеви довољни да се схвати да Немачка и Француска не могу да одлуче све за двоје. Па чак и ако се сложила с њима, Италијом и Шпанијом, Русија ће морати потражити још 11 држава са „разумевањем“ о неким кључним питањима.
А пронаћи их није тако лако. САД не сматрају „испод свог достојанства“ да се бави пословима Финске, Белгије или Словеније, да у њима постоји широка мрежа сопствених НВО и „правилно образованих“ локалних политичара. Сходно томе, непажња према њима практично гарантује да ће ЕУ тешко прихватити одлуке које су нам потребне (бар тактички). Ниједна Немачка и Француска, чак ни заједно, неће моћи да савладају такву препреку, а тешко да ће то икада и учинити.
Макнимо се од случаја Наваљни и погледајмо исти Северни ток 2. Готово више од Немачке, Аустрија је присталица пројекта, како је изјавио њен канцелар Себастиан Курз. Сама географија сугерише да је немогуће заобићи воде Финске и Шведске за полагање цеви, изузетно је тешко – Данска. Његовим лансирањем Чешка и Словачка ће изгубити своју транзитну улогу, што значи да и оне морају у потпуности бити укључене у пројекат. Да би се проблем Турског тока решио, потребна је подршка Грчке, Бугарске и Мађарске, по могућности и Хрватске и Словеније. Поред тога, неопходно је не негодовати Норвешку, која је главни снабдевач гасом земаља ЕУ. А у погледу финансирања, подршке богатих, али такође не и дела Европске уније, Швајцарска неће наштетити. А та иста Холандија може да ставља штапове у точкове, тако да и ви морате да радите са њом.
Северни ток 2 само је посебан случај потребе за најближим радом са малим европским државама. Други такав пример појавио се пре неки дан. „Улазак у ЕУ“ за руску вакцину „Спутњик В“ није била само нека велика држава, већ и Мађарска. Сада искуство њихових суседа проучавају Словачка и Чешка, које такође размишљају о куповини руске вакцине. А ако таквих држава има десет, онда већ постоје велики играчи који то могу сустићи.
И још једном о причи са Наваљним. Мале земље су изразиле интерес за његов случај с разлогом, а не зато што су их од њих „тражиле“ Сједињене Државе или Немачка. Многи од њих имају врло специфичне интересе у Русији. Такође могу бити прагматични, попут тржишта продаје или извора сировина. А могу се објаснити потпуно непрагматичним стварима. Често се једно може лако комбиновати са другим.
Иста Холандија је годинама била један од највећих трговинских партнера Русије. Али, поред тога, Холанђани су главни покретач промоције вредности као што су слобода ЛГБТ особа и других мањина. Колико год чудно звучало, њима је важно. Шведска на Русију гледа на исти начин, али у мањој мери са вредносног становишта и са већом „примесом“ комплекса изгубљених ратова. За Финску и Норвешку – Русија је непосредни сусед и то је оно што их занима. За Чешку Републику Русија је и продајно тржиште и добављач ресурса и место са којег привлачи туристе. Међутим, улога најнапредније словенске земље, која је чврсто кренула путем западне демократије, такође је од суштинске важности за њу. И сасвим је природно да Чеси промовишу идеју демократије у Русији. Аустрија је бивша империја са врло широким интересима и визијом Европске уније као инструмента сопствене политике.
Све ове мале земље (са изузетком сиромашне Бугарске, која се слабо интересује за руску унутрашњу политику) имају своје програме усмерене на промоцију „исправне демократије и вредности“ у Русији. Прилично су финансијски и политички самодовољни, како не би бескрајно трчали у Вашингтон, Брисел и Берлин по „смернице“.
Многе од ових држава врло су активне у Белорусији, а пре тога у Украјини. Јасно је да су овде њихови интереси готово у потпуности у супротности са руским. Дакле, време је да им посветимо више пажње. Недавни догађаји директно указују да нешто зависи и од малих европских земаља.
Вадим Трухачев/Взгљад