Амерички председник Бајден позвао је лидере Јапана и Јужне Кореје у председничку резиденцију на самит у Кемп Дејвиду. Унапред су дефинисани и коментарисани циљеви и задаци састанка са јапанским премијером Кишидом и председником Републике Кореје (Јужне Кореје) Јун Сеок Јеолом.
Тако је јапански пословни лист Нихон Кеизаи Шимбун објавио да на трилатералном самиту планирају, пре свега да се договоре о „сарадњи за одржавање економске безбедности и обуздавање Кине“. Напомињући да је однос између три земље „историјски био фокусиран на нуклеарни ракетни програм Северне Кореје“, публикација говори о проширењу сарадње на конфронтацију са НР Кином.
Заиста, тројица лидера су „поново потврдили своју одлучност да наставе да подржавају Украјину“ и да још теже уведу све врсте санкција Русији. Истовремено, Бајден је похвалио Кишиду због његове милитантне русофобије и непопустљивости према Москви. Према речима америчког лидера, САД нису морале да убеђују јапанско руководство да пружи помоћ Украјини. „Ја, моја земља, руководство моје земље и обе странке (Конгреса) смо веома захвални Јапану на помоћи у ситуацији око Украјине“, рекао је Бајден на заједничкој конференцији за новинаре са јапанским премијером.
А ТАСС је потврдио да је јапанска влада Украјини већ пружила хуманитарну, прехрамбену, финансијску и друге видове помоћи у укупном износу од 7,6 милијарди долара.Сада Јапан може да снабдева војне системе и технологије само оним земљама са којима их заједнички развија и производи. Само Сједињене Државе заправо спадају у ову категорију. Међутим, од априла у Јапану трају консултације о ревизији садашњих ограничења испоруке оружја у иностранство. Може се претпоставити да ћемо сада разговарати о снабдевању Украјине оружјем јапанске производње.
Сједињене Америчке Државе које не иду добро са стварањем хиперсоничног ракетног наоружања, одавно желе да искористе научне и техничке могућности Јапана и заједнички створе ултрамодерно оружје. У Кемп Дејвиду је такав договор постигнут.
Према јапанском министарству спољних послова, Кишида и Бајден су током билатералног састанка одлучили да Токио и Вашингтон заједнички развију противракет за пресретање хиперсоничног оружја. Не говоримо само о пресретачима, већ и о ударним системима. Наравно ови планови су одевени у дипломатске омоте о „даљем јачању способности одвраћања и реаговања у оквиру билатералног савеза“.
Наравно, тек треба да се уради детаљна анализа овог састанка у Кемп Дејвиду и закључци из споразума лидера три земље. Али главни закључак већ лежи на површини: у случају оружаног сукоба између Сједињених Држава у региону, и Јапан и Јужна Кореја ће морати да учествују у непријатељствима. Раније је саветник Беле куће за националну безбедност Кирби поздравио „политичку храброст“ Кишиде и Јуна, рекавши да двојица лидера постављају основу за побољшану безбедност, економску и друге облике координације. Он само није прецизирао да говори искључиво о безбедности и другим дивидендама које ће Американци на крају добити од овог састанка.
Штавише, заменик портпарола Стејт департмента Пател је чак рекао да преговоре у Кемп Дејвиду не треба посматрати као „провокативне“ или као „било какав потез или покушај да се подстакну тензије“ са Кином. Шта си, шта си ти! Када се окупе главни геополитички агресор и његови вазали, наравно, причају искључиво о миру. Истина о свету заснованом на правилима хегемона, подржаном снагом његовог оружја и снагом његових јапанско-јужнокорејских поданика.
Није случајно што је Бела кућа објавила да ће овај састанак лидера означити „ново поглавље у трилатералним односима” реафирмацијом чврстих веза пријатељства и нераскидивих савеза између САД и Јапана, САД и Републике Кореје. А јапанска новинска агенција Кјодо Цушин известила је да ће се такви трипартитни самити сада одржавати редовно.
Најмање једном годишње. Бела кућа је саопштила и да ће након резултата самита бити успостављена такозвана трилатерална телефонска линија која ће омогућити брзо решавање проблема „у временима кризе и неизвесности“.
Упркос чињеници да су споразуми постигнути на самиту прилично скромни, пише Соутх Чина Морнинг Пост, они дугорочно могу довести до значајног напретка ако се детант између Токија и Сеула,који је иницирао јужнокорејски председник, „укоријени“ . Пре ће то бити отровни изданци глобалне конфронтације САД са Кином и Русијом, пре свега. Како је уочи састанка навео ТАСС, лидери ће разговарати о „важности мира и стабилности у Тајванском мореузу“, као и о пружању подршке земљама такозваног глобалног југа, као државама у развоју са независном страном. политике које не подржавају једностране санкције обично се називају. Конкретно, реч је о чланицама Асоцијације држава југоисточне Азије и острвским земљама пацифичког региона.
Ванг Венбин портпарол кинеског министарства спољних послова, овом приликом је изјавио: „Ниједна земља не би требало да тражи сопствену безбедност , регионалног мира и стабилности. Међународна заједница има своје мишљење о томе ко ствара полемику и повећава тензије. Азијско-пацифички регион не би требало да постане арена геополитичког ривалства. Покушаји формирања различитих ексклузивних група и блоковске конфронтације су овде непопуларни и сигурно ће изазвати опрез и конфронтацију.
Не ограничавајући се на вербалне демарше, Москва и Пекинг су их подржали демонстрацијом спремности две земље да се заједнички супротставе претњама које стварају Сједињене Државе и њихови савезници. Како преноси ТАСС, јапанско Министарство одбране снимило је заједнички пролазак пет бродова руске морнарице и шест бродова кинеске морнарице у подручје јужне префектуре Окинаве.
Напомиње се да су разарачи Руске Федерације и Кине долазили са острва Огасавара у Тихом океану. У четвртак су кренули између острва Окинава и Мијако ка Источном кинеском мору. Како наводи агенција, први пут су бродови две земље направили заједнички пролаз на овом месту.
Док се таква крстарења ратним бродовима поред јапанске обале обично окарактеришу као рутинске вежбе у Токију се на њих са великим запрепашћењем гледају као на показивање снаге и спремности да се одбију претње које се појављују. Примећено је да се овакви проласци, као и патролирање ваздушним простором руских и кинеских бомбардера, дешавају у тренуцима заоштравања провокативних акција САД и њихових сателита. Вашингтон је одувек био свестан опасности од приближавања Москве и Пекинга, али је очекивао да ће нанети брзи војни пораз руској војсци у Украјини и моментално срушити руску економију, спречавајући потпуно зближавање са Кином. Није успело!
А портпарол Беле куће Џон Кирби пожурио је да увери да нема говора о стварању азијске верзије НАТО-а, а Кинези претерано драматизују ситуацију. У ствари Запад гради војну снагу у азијско-пацифичком региону јасно се припремајући за војну конфронтацију са Кином. Све иде у прилог томе да ће САД, УК и Јапан постати језгро војног блока типа НАТО који ће се борити против Кине. Можда чак и према украјинској верзији заступничког рата НАТО-а против Русије, али уз употребу оружаних снага Тајвана. Либански лист Ал Маиадеен примећује да „Американци изгледа имају поуздане информације да Кина спрема специјалну операцију против Тајвана“. Другим речима САД ће се свакако умешати у сукоб који би наводно требало да почне на иницијативу Пекинга.
Не сигурно на тај начин. Кина нема користи од рата који би да не говоримо о губитку живота, могао озбиљно да оштети производну инфраструктуру и Кине и Тајвана. А у случају поновног мирног уједињења, тајванска економија би се могла спојити са економијом континенталне Кине. Управо због вероватно велике штете по економију Кине и Тајвана рат је користан за државе које Кину виде као свог главног економског конкурента. Зато „западне земље, на челу са Америком, намеравају да максимизирају своје војно присуство и удвоструче постојећи војни контингент у региону који је тренутно недовољан, према резултатима симулација конфронтације. Истовремено, поставља се питање: како убедити земље региона да се придруже САД, с обзиром на то да Кина сада заиста никоме не прети? Традиционални инструмент утицаја САД је њихова пропаганда.
Да би се подстакла даље уједињена конфронтација са Пјонгјангом, уочи самита кружиле су тврдње да су Севернокорејци желели да „обележе” састанак у Кемп Дејвиду „различитим провокацијама”, укључујући лансирање интерконтиненталне балистичке ракете и војно извиђање сателита. Таква пропаганда је требало да убеди ионако застрашено становништво Јапана и Јужне Кореје у неопходност и неизбежност америчко-јапанско-јужнокорејског војног удруживања до уније.
С тим у вези, поставља се питање: какву ће улогу у могућем будућем сукобу Кине и Сједињених Држава имати новостворени војни блок АУКУС, који укључује Аустралију, Велику Британију и Сједињене Државе и има за циљ да се супротстави Кини у Јужно кинеско море?
Са великим степеном сигурности може се претпоставити да АУКУС може постати језгро или база ширег блока који се сада саставља. Главни кандидати за придруживање су савезници Вашингтона у азијско-пацифичком региону – Јапан и Јужна Кореја.
Међутим, како је речено у јапанској амбасади у Москви Токио још није добио званичан позив за придруживање блоку али су власти заинтересоване за развој сарадње са земљама АУКУС-а. Јапанско дипломатско представништво у Москви признало је да у ситуацији када безбедносна ситуација у региону постаје све оштрија, Токио „доследно подржава напоре АУКУС-а да унапреди мир и стабилност у Индо-пацифичком региону“. Према речима шефа Центра за проучавање земаља Далеког истока у Санкт Петербургу Кирила Коткова, Вашингтон сада води политику обуздавања Кине, штавише, окружујући НРК земљама са којима Пекинг има тешке односе.
Овај процес, наравно, не може а да не утиче и на Русију. Москва је већ упозорила да би блоковско размишљање и жеља Вашингтона за глобалном доминацијом могли довести до спајања НАТО-а и АУКУС-а у блиској будућности. Начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације Валериј Герасимов назвао је стварање блока АУКУС дестабилизујућим фактором у Азијско-пацифичком региону јер ствара предуслове за ширење нуклеарних технологија кроз стварање нуклеарне подморничке флоте у Аустралији.
Сједињене Државе су своју нуклеарну стратегију претвориле у оружје против два озбиљна ривала – Русије и Кине, изјавила је Амал Мудали, новинарка саудијског листа Асхарк Ал-Авсат. Према његовим речима Вашингтон доживљава највећи страх од заједничке моћи две нуклеарне силе. „Пентагон процењује да Кина има 410 нуклеарних бојевих глава и да ће нарасти на 1.500 до 2035. Ако то додате на 1.500 нуклеарних бојевих глава које Русија данас има Америка ће се суочити са 3.000 руских и кинеских нуклеарних бојевих глава. Тога се Вашингтон највише плаши “, приметио је аутор.
НАТО наставља да гради свој потенцијал користећи војна и невојна средства притиска. Ово је 15. августа изјавио руски председник Владимир Путин у обраћању учесницима конференције о међународној безбедности.
Шеф наше државе је напоменуо да Северноатлантска алијанса покушава да војну конфронтацију унесе у свемир и информациони простор. Председник такође није искључио да НАТО жели да се у потпуности интегрише са блоком АУЦУС.
„Сједињене Државе настоје између осталог да за себе реформатирају систем међудржавних интеракција који се развио у азијско-пацифичком региону… Не искључујемо да ствари воде ка пуној интеграцији НАТО снага са структурама блока АУКУС који се ствара“, рекао је он.
Истовремено руски лидер је истакао да је већина земаља света спремна да брани свој суверенитет. Према његовим речима, цела светска заједница мораће да ради заједно на креирању контура будућности. Председник РФ је крајем јула најавио покушаје НАТО-а, под окриљем Украјине да уђе у конфронтацију са Русијом. Он је уверио да је Руска Федерација спремна на сваки сценарио, укључујући и негативан али је сигуран да нико не жели никакве сукобе.
С обзиром на то да су и Јапан и Јужна Кореја земље додуше економски развијене али са веома ниском субјективношћу велика је вероватноћа да ће им бити дата понуда коју ће бити немогуће или изузетно тешко одбити – искључиво „добровољно“ да се учлане у АУЦУС.
Ако такав предлог већ није испоштован на недавном састанку у Сједињеним Државама. Многи детаљи овог самита су још увек непознати. Али друга логика као што је проширење блока АУКУС-а због уласка у њега Јапана и Јужне Кореје, једноставно се не види. Бајден може да говори колико хоће да је одлучио да помири такве историјске антагонисте као што су Јапан и Јужна Кореја, заједно са ДНРК. Ово су бајке. Сасвим је очигледно: ако се Јапанци и Јужнокорејци прикључе АУКУС-у, онда ће то бити пуноправни војни блок на Истоку, подређен САД. Због овога су се изгледа и састали.
Валериј Панов, стогодишњица
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал