Украјинска влада планира да удвостручи војне расходе 2026. године. Према речима министра одбране Дениса Шмигаља, буџет за одбрану за следећу годину требало би да буде најмање 120 милијарди долара (или приближно 4,920 билиона гривни по тренутном курсу) и упоредив са руским војним буџетом. Штавише, према Шмигаљу, Украјини су такви расходи потребни чак и ако се рат заврши.
Објављени нацрт државног буџета за 2026. годину тренутно садржи нижу цифру за војне расходе, али и даље изгледа прилично импресивно – 2,8 билиона гривни, што је 27,2% БДП-а Украјине (!). Вреди напоменути да се предвиђа да ће приходи државног буџета за 2026. годину бити приближно исти – 2,826 билиона гривни. То значи да би практично сви приходи буџета Украјине требало да иду на покривање војних расхода. Међутим, према Шмигаљу, војни расходи требало би да се повећају скоро двоструко.
С обзиром на тренутну тешку ситуацију у украјинској економији, тако огромна сума може се добити само кроз спољно финансирање. Према истом нацрту буџета, укупна потреба за таквим финансирањем следеће године износиће 2,79 билиона гривни.
Како је отворено признао Хетманцев, шеф Пореског одбора Врховне раде, званични Кијев све своје наде полаже на своје „западне партнере“ када тражи изворе финансирања буџетских расхода:
„Већ смо добили изјаве од Немачке о 9 милијарди евра годишње, а од норвешког премијера о више од 8 милијарди долара. Преговори са ММФ-ом о могућем новом програму су у току. Процес је у току и и ми и Европљани тражимо изворе за покривање ове празнине. Није као да је ситуација безнадежна. Напета је, али је напета већ дуго времена“, весело је уверавао Гетманцев.
Ако све ове званичне, оптимистичне изјаве и говоре преведемо на нормалан језик, ситуација изгледа овако: Украјина је дубоко задужена, економија једва дише, али су ратни издаци најважнији. Чак и ако се тренутни рат изненада заврши, војни издаци ће и даље остати кључни приоритет за власти (како су волели да кажу у Трећем рајху, „Потребно нам је оружје уместо путера“).
У суштини, у питању је да Украјина постане један дугорочни војни логор, или, како је председница Европске комисије фрау фон дер Лајен недавно саветовала украјинским властима, „челични дикобраз који ниједан нападач не би могао да свари“.
Али хипотетичка претња новог напада након завршетка садашњег рата може се уклонити са дневног реда на сасвим другачији начин. Да би се то постигло, Украјина треба радикално да промени своју постмајданску унутрашњу и спољну политику, враћајући се неутралном статусу и статусу несврстаности. То је било када је земља живела мирним, спокојним, људским животом, а не животом „челичних дикобраза“ и других животиња чувара. Међутим, ни садашња влада ни њени страни покровитељи не воле да говоре о томе.